ЕКОЛОГИЈА
Екологија нас учи да волимо друга и другарицу, учи нас да волимо све биљке
и животиње, природу која је око нас. Свако дете које упозна екологију никада
више неће газити траву ни ломити гране ни уништавати птице. Екологија је
да одбраниш природу. Екологија: оикос на старогрчком језику значи дом, а
логос значи наука. Екологија је, значи, наука о нашој кући- Планети на којој
сви живимо.
Уствари екологија изучава ОДНОСЕ ЖИВИХ БИЋА И СРЕДИНЕ У КОЈОЈ ЖИВЕ, КАО
И МЕЂУСОБНЕ ОДНОСЕ ЖИВИХ БИЋА...
Екологија је, пре свега, начин живота.
ЕКОЛОШКА СВЕСТ И САВЕСТ
Еколошка свест и савест се баш као и свака свест налази увек уз тебе
и непрекидно те пита да ли је твој поступак добар. Када пружиш руку
да откинеш грану
, па се тргнеш, кад кренеш да продрмаш младо тек засађено стабло па се
предомислиш, када помислиш да зафрљачиш кесу са смећем кроз прозор,
па се постидиш –
значи да све време над твојим поступцима бди твоја еколошки културна
савест и опомиње те да све то не треба да радиш, да си ти еколошки
мислећа млада
особа.
ЛАНАЦ ИСХРАНЕ
У природи је све повезано. Кроз ланац исхране се остварује кружење
материје и протицање енергије. На почетку сваког ланца исхране је биљка.
И тако,
рецимо, биљку поједе животиња (биљојед) на пример овца, а ту животињу
опет поједе нека друга животиња рецимо вук или пак човек, а вука или
човека поједе
старост... Труљењем, уз помоћ гљива и бактерија, сви ови организми се
минерализују у земљи. Затим их биљке поново узимају као храну. И ТО
ЈЕ ЈЕДАН ОД ЛАНАЦА
ИСХРАНЕ.
ЖИВОТНА СРЕДИНА
Ако пажљиво посматрамо живи свет видимо да неке биљке живе на камену,
друге на песку или траже неко плодније земљиште. Неке се птице гнезде
високо на
стаблу, друге у жбуњу. У природи се разликује водена, ваздушна (укључујући
и копно) и земљишна животна средина.
Животна средина је простор на коме је могућ опстанак живих организама.
Границе између њих нису тако оштре. Постоје организми чији је живот
везан за две
животне средине: на пример, жаба која живи на копну и у води – с тога
и припада групи коју називамо ВОДОЗЕМЦИ.
АДАПТАЦИЈА (прилагођавање условима живота)
Сва жива бића се прилагођавају условима живота на неком станишту да
би опстала. Неке животиње мењају боју перја, крзна, зависно од годишњег
доба. Бела кока
је бела само зими, а већ у пролеће је смеђа. Та појава се зове заштитна
боја. Медвед и жабе, на пример, падају у зимски сан, да би избегли
неповољне животне услове.
ЕВОЛУЦИЈА
То је појава у основи веома налик адаптацији само што су те промене
које се дешавају код живих бића, а услед услова средине, трајне.
Тако су се
морске рибе, на пример, еволуцијом прилагодиле (адаптирале) условима
живота у сланој
води, док слатководне рибе ако се нађу у сланој води угину.
ЕКОЛОШКА РАВНОТЕЖА
Свако биће има место у природи. Нико није савршен. Тако на, пример,
сићушни инсект који опрашује биљке значајан је за природу као и
слон, који се
храни биљем. У природи постоји равнотежа. Једни су ловци (чапља),
други плен (жаба),
али плена (жаба) мора да буде увек више него ловаца (чапљи).
Човек најчешће ремети равнотежу у природи да би повећао своје богатство.
Тако је и истребио и уништио многе биљне и животињске врсте.
ЖИВОТНО СТАНИШТЕ
То је место-стан где неко живо биће станује, а где му услови одговарају:
има довољно хране, воде, топлоте, сунца. Свако појединачно место
у животној средини одликује се одређеним животним условима. На
планети не постоје
два индентична станишта, као ни два иста човека, ни две исте биљке,
толико је
све разноврсно.
Град, село, насеље и у њима куће су човеково непосредно животно
станиште.
ФОТОСИНТЕЗА
Ово је баш тешка реч!? А и није наша!? Фотос на старо-грчком значи
светлост, а синтеза значи стварање нечег новог.
Свака биљка представља једну зелену фабрику. Радници у тој фабрици
су ситна зелена зрнца(хлорофил), која се налазе у зеленим деловима
биљака.
Да би
та фабрика радила, потребни су јој сунце, угљен диоксид, вода
и минералне материје, које биљка узима из земље. Зелена фабрика
ради
цео дан,
од свитања до заласка сунца. Биљка кроз мале отворе на листу,
из ваздуха, узима за
човека штетни угљендиоксид, а у ваздух испушта тако потребни кисеоник.
Зато се за шуме каже да су плућа планете.
ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА
Сви који живе на једном станишту чине животну заједницу: биљке,
животиње, гљиве и микроорганизми. Они зависе од услова које станиште
нуди:
довољно простора, воде, хране и ваздуха, подношљива температура
и довољна
количина светлости.
БИОСФЕРА
Биосфера је реч грчког порекла. Биос значи живот,а сфаирос лопта.
Значи живот на лопти, у овом случају, свеукупни живот на нашој
Планети.
Ако се, на пример, наша Планета упореди са јабуком, омотач који
садржи свеукупни нама познати живот био би тањи од слоја кожуре
на овој
воћки. Биосфера је
уствари сфера живота коју сачињавају атмосфера (ваздух), хидросфера
(водени покривач земље) и литосфера (тло, стене, површина Земље)
са насељеним
живим организмима.
Горња граница биосфере се налази на висини од 10-12 км од површине
Земље, а доња у копну на дубинама до 2-3 км, па и преко тога.
БИЉНИ ПОКРИВАЧ (вегетација)
Све заједнице биљака које покривају неки део Земље.
ПРОИЗВОЂАЧИ
Организми који производе органске материје (храну) од минералних
материја, угљен диоксида и воде, а уз помоћ Сунчеве светлости.
У првом реду
то су биљке.
РАЗЛАГАЧИ
Организми који као храну користе угинуле биљке, животиње или
њихове делове. Они на супрот биљкама разлажу органске материје
до минералних
материја
како би биљке поново могле да их користе.
ЗАГАЂИВАЧИ
Све материје са штетним последицама за животну средину и
бића која је насељавају.
ЗАГАЂИВАЊЕ
Присуство загађујућих материја у води, ваздуху и земљишту.
РЕЦИКЛАЖА
То је процес (нешто што траје) прераде већ једанпут употребљне
материје (папир, стакло, пластика, гума и сл.), а ради
њеног поновног коришћења.Рециклажом
се мање загађују вода, ваздух, вода и земљиште, а такође
и штеди енергија.
КИСЕЛЕ КИШЕ
Када термоелектране сагоре угаљ да би се произвела електрична
енергија и када аутомобили троше бензин, невидљиви гасови
се ослобађају и одлазе у
ваздух. Неки од ових гасова могу да се помешају са водом
и тада вода постаје кисела, као сок од лимуна или сирће.
Оно што може да се догоди је да ти гасови доспеју у кишне
облаке, где се помешају са кишом или снегом, и тако киселина
пада на
земљу. То
је такозвана
кисела киша.
Кисела киша је изузетно штетна за биљке, реке и језера
и сва жива бића која живе у њима. На неким местима убијају
шуме,
а загађују
и воду,
коју животиње
и људи користе за пиће.
