Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.
Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih
stvari ili materijala.
Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka.
Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.
Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav
celovit sistem upravljanja otpadom.
Izvor: Vikipedija - http://sr.wikipedia.org/wiki/Recikliranje
Šta sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum,
gvožđe, plastika, keramika
Papir
Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih
hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja
reka.
Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti
hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj
proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).
Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore
da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta,
štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode.
Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira
za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge
šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na
neki način zavise.
Staklo
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne
proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u
različitim bojama
koje mu se dodaju pri proizvodnji.
Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo
visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh
se ispušta velika količina štetnih gasova.
Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita
reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha
i
potrošnju energije.
Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica
od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema
nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite
koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je
u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.
Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od
stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.
Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri,
šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme
i slično. Metali
se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre
polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele
(livade,
brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća
ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.
Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi
sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo
metal koji se
dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno
je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova)
električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude,
u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju
na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe,
mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj,
razloži
i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih
aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi
od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.
Plastika
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja
se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja
tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom
u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.
Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte
u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što
se
ona ne
raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje.
Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo
zagađivanje vazduha.
Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje
kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u
svetu su se pojavile
posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika
na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i
reciklirati.
Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike, O.Š. "Miloš
Crnjanski" -
http://www.ekoserb.sr.gov.yu/projekti/deca/reciklaza.php
Dobro je da znate da:
- je jednoj plastičnoj flaši ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi
- većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje koja može uspešno da
se reciklira
- staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi
- staklo koje se baci na smetlište, nikada neće biti razgrađeno
- aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi
za samo šest nedelja
- 80% delova automobila može da se reciklira
- 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor
3 sata
- 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno
kompjuteru da radi 25 minuta
- količina energije koja može da se dobije iz godišnjeg sadržaja jedne
kante za smeće može da omogući da televizor bude upaljen 5 000 sati
- u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek
po otpakivanju proizvoda završava u kanti za đubre
- se industrija, kakvu danas poznajemo i koja predstavlja najveću pretnju
za opstanak naše planete, razvila pre nešto više od 200 godina, što je
0,00000044% starosti zemlje
|