Ukupno 2977  

Danas   6  

Juče   58

Šta sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika

Papir
Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.
Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).
Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode.
Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Staklo
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.
Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.
Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.
Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.
Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.
Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.

Plastika
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.
Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.
Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.
Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike, O.Š. "Miloš Crnjanski" -
http://www.ekoserb.sr.gov.yu/projekti/deca/reciklaza.php

Dobro je da znate da:
- je jednoj plastičnoj flaši ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi
- većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje koja može uspešno da se reciklira
- staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi
- staklo koje se baci na smetlište, nikada neće biti razgrađeno
- aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za samo šest nedelja
- 80% delova automobila može da se reciklira
- 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata
- 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta
- količina energije koja može da se dobije iz godišnjeg sadržaja jedne kante za smeće može da omogući da televizor bude upaljen 5 000 sati
- u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda završava u kanti za đubre
- se industrija, kakvu danas poznajemo i koja predstavlja najveću pretnju za opstanak naše planete, razvila pre nešto više od 200 godina, što je 0,00000044% starosti zemlje