- низ практичних савета о томе шта ти лично можеш да учиниш и како да се
понашаш еколошки -
САДИ И БРИНИ О ЗЕЛЕНИЛУ
Зато што само зелене биљке могу да везују енергију сунца и да из минералних
материја и угљен диоксида стварају органске материје и кисеоник.
Кисеоник је неопходан за дисање свим живим бићима. Угљен диоксид издишу
сва жива бића, а он настаје и процесима сагоревања и труљња али и као
споредни производ у индустрији. Биљкама се хране животиње које се називају
биљоједима,
док се тим животињама хране неке друге животиње које се због тога називају
месоједима и то првог реда. Из тога видимо да су биљке на почетку тзв.
«ланаца исхране» (види еко-речник).
Биљке својим корењем као конопцима везују земљиште. Зато претерана сеча
шума доводи до спирања земљишта а тиме и до промене читаве климе.
Деца могу да сачувају биљке на различите начине. Основно је да их не
ломе или не кидају. Још више ћете их чувати ако знате да једно стабло
средње
величине у току 24 сата произведе толико кисеоника колико је потребно
тројици људи за дисање. Или ако се зна да, од једног посеченог стабла,
средње величине,
може да се направи 700 кеса. Те кесе се брзо потроше, а да би биљка
порасла, потребне су деценије.
Наше искуство у раду са децом је показало да она најбоље чувају биљке
које су сами посадили. Због тога је најбоље да свако одељење твоје
школе води
бригу о неком делу школског парка или неке зелене површине у ближој
околини школе.
ШТЕДИ ВОДУ
Зато што на нашој планети нема довољно воде која може да се пије. Од
укупне количине воде, за пиће се може користити мање од 1%.
Сваке године у свету умире око 25.000 људи због жеђи или због загађене
воде коју пију.
Твој допринос решавању проблема воде може да буде у томе што нећеш
дозволити беспотрбно отицање воде у својој кући или у школи и да опомињеш
одрасле
да поправе водоводне инсталације. Ако зубе переш водом коју претходно
сипаш у чашу, уштедећеш огромну количину воде која би иначе отекла
из отворене
славине.
Туширање је пријатно као и купање у пуној кади, само што се туширањем
штеди вода.
Ако си љубитељ хладне воде, можеш да је расхладиш и у фрижидеру. Таква
вода је сигурно хладнија од оне коју добијеш када отвориш славину
и пустиш да
вода отиче.
БРИНИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И КАДА СИ НА ПЛАЖИ
Шта ћеш сигурно пронаћи на плажи?
а) чудовиште
б) куле од песка
в) пуно ђубрета
ОДГОВОР: Пуно ђубрета које ја опасно за морске животиње, дакле под
в)
Пажња! Пажња! Потребна нам је помоћ! Наше плаже су у опасности. У мору
има ђубрета. На плажи има отпадака.
Ово је веома озбиљно. Многе животиње живе у морима и океанима. Ни ми
не можемо да живимо без мора и океана. Они утичу на наш ваздух, на
проценат влаге у ваздуху, па и на климу.
Али како једно дете може да помогне? Не можеш само ти да спасеш сва
мора и океане...али нешто, ипак, можеш да урадиш. Када следећи пут
пођеш на
плажу, размисли мало о томе.
Твој допринос:
Немој да бацаш отпатке по плажи
Када идеш на плажу понеси и велику кесу за ђубре. Напуни је отпацима,
чврсто је завежи и баци у контејнер за ђубре. Ако на плажи нема контејнера,
кесу
понеси са собом.
Флаше или празне конзерве које пронађеш на плажи, понеси кући за
рециклирање.
Ако идеш на пецање, никад не бацај у воду најлон за пецање који ти
више не треба. Птице и морске животиње могу да се упетљају у њега
и да угину.
(преузето из књиге «Како деца могу спасти Земљу», И.П. Ecolibri,
Београд)
Више о води
ЗНАЊЕМ ЧУВАМО ВОДУ
Вода игра важну улогу у животу човека . У нашим народним песмама и
приповеткама вода се чешће помиње него хлеб, или одело и обућа, него
кућа или њива.
Осим тога што је потребна за пиће, за прање , за пловидбу- или управо
због тога,
записао је наш Нобеловац Иво Андрић, око ње се створио неки ореол
мистерије. Она долази одмах после сунца, или упоредо с њим.
Вода је колевка целокупног живота на Земљи и, као битан састојак свих
живих бића, игра пресудну улогу у екосистему. Вода је истовремено
услов живота,
животна средина и средство за производњу. Основна карактеристика
воде на Зем љ и је њено непрекидно кружење, због чега је неисцрпни
природни
извор.
Вода покрива ? земљине површине.Укупне количине воде на Земљи, укључујући
подземне воде и водену пару у атмосфери, процењује се на око 160
милиона кубних километара. Један кубни километар садржи милијарду
кубних метара
односно хиљаду милијарди литара- ове податке наводимо због тога да
бисте стекли утисак о колико огромној маси је реч.
Међутим, и поред оволиког обиља воде на нашој “плавој” Планети ,
за задовољавање властитих биолошких и технолошких потреба, човеку
је
доступан само врло
мали део. Наиме, чак 97 одсто воде налази се у океанима и сланим
морима, а око два одсто је замрзнуто у поларним леденим капама и
глечерима,
тако да је у облику доступне, слатке воде, свега око 1,5 милиона
милијарди кубних метара у водотоцима и у подземним водама. Зато
научници упозоравају
да недостатак
употребљиве воде може да постане ограничавајући фактор живота и
производње.
Предвиђања указују на светску кризу у наредном миленијуму. Она црња,
чак наговештавају ратове због воде. У многим светским градовима
вода се већ
пије само флаширана, а око половине човечанства оскудева у води.
Због наглог пораста броја становника на Земљи, демографске експлозије
како кажу стручњаци, са убрзаним процесима урбанизације и индустријализације,
посебно све интензивније пољопривредне производње и уништавања
шума, потребе
за водом постају сваким даном све веће. Већ данас се, справом,
поставља питање како у будућности осигурати човеку, животињама
и биљкама
довољно квалитетне воде.
Садашње стање водних ресурса је критично и угрожава човечанство.
Воду највише загађују људске активности: индустрија, термоелектране,прерада
руда, пољопривреда,
саобраћај, комуналне делатности, производња и прерада нафте. Сваке
године се у мора и океане баца 6,5 милиона тона отпадака, на пример.
Или, један
од четири Европљанина пије воду у којој је ниво нитрата виши од
дозвољеног максимума од 25 милиграма по литру.
Основна карактеристика воде на Земљи је њено непрестано кружење,
које је последица топлотног деловања Сунца и термичке динамике
атмосфере. Под дејством
сунчеве енергије, свакога дана испари велика количина чији се
већи део поново враћа у мора и океане, а мањи део као падавине
расподељује
се
по копну,
напајајући изворе и језера, омогућавајући живот.
Познати француски академик Жан Ростан указује да су бројне реке
загађене сталним изливањем канализације и отпадних индустријских
вода, више
или мање токсичних (отровних) у њихове токове, што наравно директно
утиче
на здравље
људи , угрожава биљни и животињски свет у њима. Настају помори
риба, штете за риболов, пољопривредну производњу, туризам.
ШТЕДИ ЕНЕРГИЈУ
Штеди енергију зато што су нафта и угаљ необновљива природна добра
и већ су њихове залихе на планети постале мале. Истраживања су показала
да се
сваке године из земље извади око 3,5 милијарди тона угља и око 4,5
милијарди
тона нафте и земног гаса.
Истраживања такође кажу да су резерве нафте довољне за само следећих
35 година.
Твој допринос штедњи ових извора енергије би могао бити на пример
да смањиш температуру воде у бојлеру за 2 Ц°, вода ће ти и даље
бити топла
за купање.
Такође, можеш да укључујеш сијалице само онда када су ти и потребне
и да их редовно бришеш од прашине.
Ако малу посуду за чај ставиш на малу ринглу шпорета ( а не на највећу)
већ ћеш да уштедиш енергију.
Знај да су аутомобили велики потрошачи бензина који се добија из
нафте. Ако би се сви људи много чешће кретали пешице или помоћу
бицикала, више људи би се укључило у штедњу и много више енергије
би било сачувано.
Када је измишљена прва сијалица?
а) ко то да зна?
б) прошле године
в) пре више од сто година
ОДГОВОР: Сијалицу је пронашао Томас Едисон 1879. године.- дакле
под в).
Када је мрачно, окренеш прекидач...и ето светла.
Није баш много компликовано, зар не?
Размисли још једном. Енергија која напаја електричне сијалице
долази из Земље. Значи, ако не будемо узалуд палили светло помоћи
ћемо
нашој планети
да сачува своје изворе енергије и за наше потомке.
Твој допринос:
Искључи светло када га не користиш
Користи дневно светло – оно је бесплатно и његова производња
не загађује животну средину. Читај поред прозора. Отвори завесе
или
подигни ролетне.
Обриши прашину са сијалица. Веровали или не прашњаве сијалице
користе више енергије од чистих. Питај своје родитеље да ли
и ти можеш
кад се кућа спрема
да даш свој допринос штедњи енергије у кући, тако што ћеш да
обришеш прашину са сијалица.
(преузето из књиге «Како деца могу спасти Земљу», И.П. Ecolibri,
Београд)
БРИНИ О ОТПАДУ
Људи на нашој планети годишње бацају око 50 милијарди тона различитих
отпадака. Од укупне количине тих отпадака око 1/3 је пластична амбалажа.
Сем тога,
разбацано смеће представља легло мишева, пацова, мува или бубашваба.
Сви они могу да нам пренесу различите заразне болести.
Сакупљањем и рециклирањем старог папира се смањује сеча стабала.
Ако смеће из домаћинства одлажеш у контејнере, или нека друга места
одређена
у ту
сврху, већ си велики учесник у процесу заштите животне средине.
Акције сакупљања старе хартије (које се организују у школама) и
њена даља рециклажа (погледај у еко-речник) смањују сечу стабала.
*
РЕЦИКЛИРАЈ
Више од половине пластике коју купујемо у току године је углавном
омот од нечега.
Шта се дешава са тим када буде бачено у ђубре?
а) ништа – једноставно стоји тамо и прави неред на Земљи
б) почиње само да се распада
в) пропада кроз Земљу
ОДГОВОР: Пластика ће остати ту бар још неких стотинак година! Какав
неред! – дакле под а).
Да ли ти се икад десило да застанеш и помислиш како сваки пут када
купујеш нешто што је спаковано у пластику или картон, уствари купујеш
и плаћаш
ту ствар плус ђубре?
Звучи бесмислено, зар не? Међутим то се заиста дешава. Скинеш паковање
и одмах га бациш у ђубре!
Паковања од пластике направљена су од једног од Земљиних највећих
закопаних блага – нафте.
Она се налази под земљом већ милионима година!...А, можда је чак
била и део неког диносауруса! Размисли о томе!
Ако претворимо нафту у пластику, више никада не можемо да је повратимо,
никада више она не може да буде део Земље.
Кад год купујеш играчку, неку храну или било шта...имаш супер
прилику да помогнеш Земљи! Погледај како су ствари спаковане и
пажљиво
одабери. Ти
то можеш!
Твој допринос:
Тражи начин да примењујеш рециклирање. То значи: купуј ствари
које се продају у паковању које може да буде рециклирано ( а
не да постане
ђубре),
или је
направљено од таквих материјала који су већ били рециклирани.
Када идеш са родитељима у самоуслугу, купи јаја у картонском паковању,
а не у паковању од стиропора или пластике. Такво паковање можеш
после и да
употребиш да направиш нешто од њега.
Неки крекери или кекси се пакују у кутије које су од рециклираног
картона. Лако их је препознати, јер је рециклирани картон сив
са унутрашње стране.
Многи произвођачи играчака пакују своје играчке у скупа паковања
да би играчке изгледале боље него што у ствари јесу. Понекад
је паковање веће
од саме
играчке! Провери то.
(преузето из књиге «Како деца могу спасти Земљу», И.П. Ecolibri,
Београд)
ЧУВАЈ ПТИЦЕ И ЊИХОВА ГНЕЗДА
Птице су веома важни чланови сваког екосистема. Мале птице се хране
углавном инсектима. Један пар сеница поједе годишње око 150 кг
инсеката. Или,
кукавица је једна од ретких птица која се храни ларвама губара.
У току једне сезоне
једна кукавица ухвати око 100 ларви лептира губара.
Слично је и са крупнијим птицама. Мишар, на пример, годишње ухвати
око 1000 мишева. Колико би пшенице појели ти мишеви није тешко
израчунати.
Уништавањем гнезда, убијањем птица или сечом биљака на којима
се гнезде, ремете се односи у екосистему.
Већ самом негом зеленила деца чувају птице. Још ако избаце праћке
из употребе, и преко зиме остављају мрвице и семенке у хранилицама,
већ
су много учинили
за заштиту птица.
ОПОМИЊИ
РОДИТЕЉЕ
- да мање возе аутомобиле -
- да купују производе са мање амбалаже -
- да штеде воду и енергију -
- да користе што мање хемикалија у кући... -
